Živim sa svekrom, mislim, moj muž je na radu u Austriji tako da ja i svekar živimo sami u njegovoj kući. Obzirom da sam trudna svekar mi pomaže u svemu što mi treba, a što bi moj muž trebalo da radi. Maže mi stomak, masira stopala, leđa… I sve je bilo normalno, ali… juče sam se cijeli dan patila da obrijem moje međunožje i nikako nisam uspijevala zbog ogromnog stomaka. Ono, uskoro treba da se porodim i baš mi je ružno da odem “čupava” i neuredna. Moj svekar je tada primjetio da sam dugo u kupatilu i zabrinuo se, a nakon što sam mu kroz suze u očima objasnila u čemu je problem rekao mi je da otvorim vrata i da će on da me izdepilira, tj obrije. Ne znam zašto sam mu ikako to spominjala, a još manje što sam otvorila vrata i dopustila mu da me depilira. Kada je ušao bez imalo srama i stida je uzeo brijač, raširio mi noge i počeo da brije. Trajalo je nekih par minuta i za to vrijeme sam osjetila nešto što nikada u životu nisam, osjetila sam neopisivu potrebu da se… sa mojim svekrom. U tom trenutku je moj svekar ustao rekavši da je završio i uz riječi utjehe izašao vani. Od tada ja sam druga osoba, samo maštam o mom svekru, želim ga više nego išta na svijetu. Možda je to zbog mog trenutnog stanja, možda što je zabranjeno, a možda jednostavno nisam normalna i polako ludim, jer imam 22 godine i sa mojim mužom se VIĐAM svaka 3 mjeseca. Ni sama ne znam šta da radim 🙁
0 komentari:
Objavi komentar