U braku sam skoro 10 godina, a ni sama ne znam kako sam toliko dugo izdržala. Volim ga, ali mnogo je ljubomoran i posesivan, a što je najgore lakovjeran i na momente agresivan, prosto je nekada nepodnošljiv. Rijetko izlazim iz kuće jer je to jedini način da se očuva mir u kući i da klinci ne preživljavaju sve e nepotrebne stresove. Za vikend me prijateljica, obzirom da zna kakav život živim pozvala da izađemo na kafu u grad, prosto da me izvede iz kuće. Međutim dok smo sjedile u jednom kafiću za naš stol je prišao neki njen prijatelj i sa nama sjedio nekih 10-ak minuta, dok mu djevojka nije došla, ali u tom trenutku je pored kafića prošla moja svekrva i prosto sam znala šta me čeka. Čim sam došla kući odma je počeo da viče na mene kako ga sramotim i kako po gradu hodam sa nepoznatim muškarcima i tada me je tako jako uudario da sam pala na pod. Od udarca mi je pukla usnica, a najteže mi je jer su klinci sve gledali svojim očima i evo već par dana su nekako tužni, rastreseni. Ne znam, do sada me nikada nije ovako jako udario i… ne znam čemu i kako dalje da živimo zajedno, jer ovo što živim ne da nije život, već je mnogo, mnogo gore od toga 🙁
0 komentari:
Objavi komentar