Vjenčali smo se nakon 2 godine veze, jednom se posvađali i pokušao je da me udari, danas idemo da skine gips jer sam mu slomila ruku, da nije tražio ne bi ni dobio. Više se ne svađamo.
Ispovest:
Komšinica me zamolila da joj pričuvam dete 4-5 sati, pošto je trebala na sahranu u drugi grad, naravno da sam prihvatila, mislila sam da mi neće biti teško, čuvala sam i sestrine klince bezbroj puta. Ljudi moji, ja sam zabezeknuta koliko devojčica od 5 godina može biti bezobrazna i histerična. Čim nešto nije po njenom viče na sav glas, lupa i udara, pojačala televizor, kad sam je zamolila da stiša dobila sam daljinski u glavu, hrana joj se nije svidela, prosula u wc šolju… vrhunac svega, prepričavam ja to drugarici i kaže “pa to ti je danas normalno”. Kako može biti normalno? Gde je dečija nevinost nestala? Pa zaboga, treba mi nedelju dana da se oporavim od nje. To nije dete nego derište!
0 komentari:
Objavi komentar