Tek kada sam se zaposlila kao dadilja, shvatila sam da je moj dečko sa kojim sam u dugoj vezi velika nula. On meni priča kako želi dom i decu i porodicu što pre, a zapravo je nezreli klinac. U porodici u kojoj čuvam decu muškarac pored toga što ide na posao, obavlja kupovinu (bez spiska i 100 godina objašnjavanja), po potrebi kuva ručak, riba kupatilo ili usisava (ako žena ne stigne), kupi decu iz škole i vrtića, pegla veš...
Moj dečko ni svoju odeću ne zna lepo da složi, kadu nije u životu oribao, a od hrane ne zna da skuva ni pirinač kako treba. Ne shvatam sebe, kakva mi je to bila ružičasta iluzija da sam mislila da bi on bio dobar muž i dobar otac.
0 komentari:
Objavi komentar