Imala sam najboljeg prijatelja celi zivot i na petoj godini faksa shvatimo da se volimo, iako nas je život odnio na dva kraja sveta. I sretnemo se u rodnom gradu jedno leto, provedemo divnih par dana a naredno jutro ja treba da putujem u Abu Dhabi jer sam dobila posao. I tu večer se oprostimo i prvi put poljubimo, pošto nismo znali kada i hoćemo li se uopće više videti. Ja dođem kući, pakujem se i putujem za par sati, kad zvono u pola 3 ujutro. Na vratima on, kaze: Ne znam sta ces odgovoriti, ali ja moram da pitam” i klekne i zaprosi me. I znam da bi idealan kraj bio da sam ja rekla Da i iduća scena bela kuća, mi zagrljeni, troje dece na travi ispred kuće, ali meni tada u glavni nije bila ta slika nego New York, Pariz, Peking, Sydney… i odbila sam. Obišla sam sve te gradove, i divni su, i volim svoj život, ali u smiraju svakog dana, dok gledam svetla grada u kojem sam tu noć, mislim samo na onu sliku bele kuće, mi zagrljeni i troje dece na travi.
0 komentari:
Objavi komentar