Pre par godina doživeo sam tregediju da sahranim celu svoju prodicu u roku od par meseci. Moje komšije su mi pomagale na sve moguće načine preko odeće, para do hrane. Jednom sam ih sve pozvao da im zahvalim na tome a oni su mi rekli: “tokom poslednjih 50 godina, tvoj deda je pomogao nama koliko je god umeo, sad je red da mi pomognemo njemu, tako što ćemo pomoći tebi da staneš na noge”. Boljih komšija nema.
0 komentari:
Objavi komentar